Ledinačko jezero
Najlepši biser severne padine Fruške gore, nastaje 1999. godine tokom NATO bombardovanja, a pri prestanku rada pumpi kamenoloma.
Dve manje rečice, kao i podzemne vode počele su da pune kamenolom i tako nastaje jedno od najpopularnijih jezera kako novosađana, tako i turista.
Voda u jezeru je sve više rasla da je u jednom trenutku dubina jezera iznosila čak 50 metara, a bila je čista, prozirne, tirkizne boje.
Jezero je imalo oblik zrna pasulja , bilo je dugačko oko 400 metara, a široko 100 metara.
Ledinačko jezero je ograđeno strmim stenama, a bogata fruškogorska priroda mu je davala poseban dašak ušuškanosti, tišine i neverovatnog doživljaja zbog koga su se svi uvek i vraćali.
Okolina jezera je bogata kulturnim spomenicima i znamenitostima koji su posebno interesantni turistima, npr: Turske česme, Perina pećina, Crkva Sv. Đorđa, Potoci – Lukin svetac i Srebrni potok, koji su i punili ovo jezero.
Nažalost, posle velike bitke kako meštana, tako i ljubitelja prirode jezero nije sačuvano i 2005. godine prelazi u vlasništvo rakovačke kompanije “Alas”, a 2009. godine je isušeno i time je jedno od najlepših blaga prirode izgubljeno.
Međutim, po nekim špekulacijama ova komapnija će narednih 10 godina eksploatisati kamen iz ovog kamenoloma, a potom će se jezero obnoviti, napuniti vodom i postaće ponovo jedno od najlepših izletišta.
Jedna od zanimljivosti vezana za Ledinačko jezero je da je 2003. godine poznati pevač Zdravko Čolić snimio spot za svoju pesmu “Ao, nono bijela”, na ovom jezeru. Takođe, na jezeru su snimane neke od scena za filmove kao što su: “Mi nismo andjeli”, “Rokenrol uzvraća udarac” i “ Čarlston za Ognjenku”.
U organizaciji Srpske Pravoslavne crkve, na Ledinačkom jezeru su vršena i krštenja.